Beli pelin (Artemisia absinthium L.) je višegodišnja zeljasta biljka, okružena aurom misterije, legendi i neospornog lekovitog potencijala. Pripadajući velikoj porodici Asteraceae, ova biljka sa srebrnasto-belim dlačicama i karakterističnom gorkom aromom dugo je bila i lek i inspiracija, kako u tradicionalnoj medicini, tako i u kulturi. Ovaj tekst će vas upoznati sa botaničkim osobinama, istorijskim putem, farmakološkim dejstvom i pravilnom primenom ove fascinantne biljke.
1. Uvod i istorijski značaj
Beli pelin ima dugu i raznoliku istoriju upotrebe koja seže do antičkih vremena. Latinsko ime Artemisia potiče od imena grčke boginije lova i prirode, Artemide, kojoj se biljka posvećivala, dok se epitet absinthium vezuje za grčku reč „apsinthion“, što označava „neukusan“, aludirajući na njegovu izrazitu gorčinu. Zahvaljujući tome, biljka je poznata i u drugim jezicima: na engleskom kao Common wormwood ili Absinth, na nemačkom kao Wermut, na ruskom kao Полынь горькая (Polyn gorkaya), a na francuskom kao Absinthe.
U narodnim predanjima, beli pelin se često povezivao sa zaštitom od zlih sila i negativne energije. Verovalo se da sušen gajtan biljke postavljen iznad vrata kuće štiti dom od zlih duhova i uroka. Pored toga, istorijski, pelin se koristio ne samo kao lekarstvo već i kao sastojak gorakih alkoholnih pića, od kojih je najpoznatiji absint, koji je u 19. veku postao omiljeno piće pariške boeme, ali i izazvao kontroverze zbog pretpostavljenih štetnih efekata.
2. Botanički opis
Beli pelin je višegodišnja, razgranata biljka koja može da naraste od 80 do 120 cm u visinu. Koren joj je drvenast, razgranat i okomit, dok je stabiljka uspravna, sa brojnim granama i karakterističnim srebrnkasto-belom bojom zbog gustih dlačica koje je prekrivaju. Listovi su perasto isečeni, sa brojnim režnjevima, na gornjoj strani tamnozeleni, a na donjoj sivo-beli od dlačica. Svi delovi biljke poseduju izrazitu gorku aromu. Cvetovi su mali, žute boje, sakupljeni u okrugla, viseća, grozdasta cvasti koja se pojavljuje od jula do septembra.
3. Rasprostranjenost i stanište
Beli pelin je rasprostranjen po umerenom pojasu Evrope, Azije i severne Afrike, a uveliko je naturalizovan i u Severnoj Americi. U Srbiji, na taj način, raste na sunčanim padinama, pustošima, uz puteve, na suvim livadama i neobrađenim parcelama. Preferira suva, peskovita i kamenita tla, bogata azotom, i dobro podnosi sušu. Takođe, može se naći na nadmorskoj visini do 2000 metara. Biljka voli puno sunca i dobro drenirano tlo.
4. Lekoviti delovi i sakupljanje
Kao lekoviti delovi belog pelina koriste se vršni delovi biljke sa listovima i cvetovima (Herba Absinthii). Koren se koristi ređe. Optimalno vreme za berbu je početak cvetanja, od jula do avgusta, kada je koncentracija aktivnih materija na vrhuncu. Berba treba da se obavi u suvom vremenu, posle što rosa osuši. Nakon toga, biljni materijal se suši u senci, na dobro provetrenom mestu, na temperaturama do 35°C. Pravilno osušena biljka zadržava srebrnkastu boju i karakterističan miris. Više o tehnikama sušenja lekovitog bilja možete pročitati na stranici /biljke.
5. Hemijski sastav
Lekovita svojstva belog pelina proističu iz kompleksnog hemijskog sastava. Glavne aktívne komponente uključuju:
- Etarsko ulje: sadrži tujon (α- i β-tujon), koji je najznačajniji i najkontroverzniji sastojak, zatim tujol, felandren i kadinen.
- Gorke materije: absintin i anabsintin (seskvikterpenski laktoni), koji daju biljci karakterističnu gorčinu i stimulišu lučenje želučanih sokova i žuči.
- Flavonoidi: artemisetin, kvercetin i drugi, sa antioksidativnim dejstvom.
- Tanini: sa adstringentnim svojstvima.
- Organske kiseline: jabučna, jantarna i limunska kiselina.
- Drugi sastojci: smole, skrob i mineralne soli.
6. Farmakološko dejstvo
Zahvaljujući bogatom hemijskom sastavu, beli pelin ispoljava višestruka farmakološka dejstva. On je, pre svega, amarum, što znači da stimuliše apetit i poboljšava varenje putem refleksnog povećanja lučenja želučanog soka i žuči. Takođe, deluje žučotokno (holeretički) i žučogonno (koleretički), olakšavajući rad jetre i žučne kese. Ispoljava i antiparazitsko (vermicidno) dejstvo, posebno protiv glista. Dokazano je i njegovo antiinflamatorno i blago antiseptičko dejstvo. Mehanizam delovanja tujona, njegove glavne aktívne komponente, vezuje se za modulaciju GABA receptora u centralnom nervnom sistemu.
7. Tradicionalna upotreba
U tradiconalnoj i narodnoj medicini, beli pelin je imao širok spektar primene. Koristio se za lečenje probavnih smetnji, poput slabog apetita, nadutosti, sporog varenja i grčeva u crevima. Takođe, korišćen je protiv glista i drugih intestinalnih parazita. Spolja se primenjivao u obliku obloga za zaceljivanje rana, ublažavanje uganuća i reumatskih bolova, te za ispiranje usta kod upale desni. Često je bio sastojak različitih stomačnih likera i „gorkih vina“.
8. Način pripreme i upotrebe
Za unutrašnju upotrebu, najčešći oblik je čaj. Priprema se tako što se jedna kašičica seckanog sušenog nadzemnog dela biljke prelije sa 2 dl ključale vode i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Zbog izrazite gorčine, preporučuje se kratko vreme cedenja (ne duže od navedenog). Čaj se pije toplo, po jedna šoljica (oko 100 ml) 2-3 puta dnevno, 15-30 minuta pre obroka, radi stimulacije apetita i varenja. Nikada se ne pije dugotrajno.
Za spoljašnju upotrebu priprema se jači odvar za obloge ili kupke.
Važno je napomenuti da se terapija belim pelinom ne preporučuje duže od 4 nedelje.
Više recepata za biljne čajeve možete naći na našem sajtu.
9. Upotreba u kozmetici i farmaciji
U savremenoj kozmetici, ekstrakti belog pelina se koriste u proizvodima za negu masne i problematične kože zahvaljujući antiseptičkim i regulišućim svojstvima na lučenje sebuma. Etarsko ulje pelina, u jako razblaženom obliku, može se naći u mirisima i aromaterapiji. U farmaciji, ekstrakt pelina je sastojak nekih stomahalnih (želučanih) kapi i bittera, gde se koristi njegovo gorko, apetit-podstičuće dejstvo. Ipak, zbog potencijalne toksičnosti tujona, njegova upotreba u serijski proizvedenim lekovima je ograničena.
10. Kontraindikacije i mere opreza
Beli pelin je potentna biljka i zahteva strogo poštovanje doza i trajanja upotrebe. Apsolutno je kontraindikovan tokom trudnoće i dojenja, jer tujon može izazvati kontrakcije materice i proći u majčino mleko. Ne smeju ga koristiti osobe sa ulkusom želuca ili duodenuma, ani ozbiljnim oboljenjima jetre i bubrega. Takodje, nije preporučljiv deci, epileptičarima i osobama sklonim konvulzijama, jer tujon može delovati neurotoksično. Dugotrajna upotreba (preko 4 nedelje) može dovesti do glavobolje, mučnine, povraćanja, nesanice i čak oštećenja nervnog sistema. Pre početka bilo kakve terapije, savetuje se konsultacija sa lekarom ili stručnim fitoterapeutom.
11. Zanimljivosti
Osim što je inspiracija za čuveno alkoholno piće absint, beli pelin se u Bibliji pominje kao simbol gorčine i kazne. U srednjem veku, smatran je jednom od glavnih sastojaka „lekovitog vina“ koje se koristilo protiv kuge. Interesantno je i to što se u nekim kulturama list pelina stavljao u cipele kako bi se ublažio umor na dugim pešačenjima. Botaničari takođe primećuju da pelin u prirodi često „pobeđuje“ druge biljke u borbi za prostor, jer izlučuje supstance koje inhibiraju rast konkurencije (alelopatija).
12. Zaključak
Beli pelin (Artemisia absinthium) ostaje jedna od najznačajnijih i najsnažnijih gorkih lekovitih biljaka u fitoterapiji. Njegova efikasnost u stimulaciji varenja, regulaciji žuči i potencijalnoj borbi protiv parazita neosporiva je. Međutim, upravo zbog svoje snage i sadržaja potentnih jedinjenja poput tujona, zahreva izuzetnu pažnju, znanje i odgovornost pri upotrebi. On simbolizuje suštinski princip prirodnog lečenja: koristiti prirodne resurse s poštovanjem i svesnošću o njihovoj moći i potencijalnim rizicima. Kao takav, njegovo mesto je u rukama obaveštenih, a samolečenje se kategorijski ne preporučuje.
© 2025 Tribulus Herba | Sve informacije su edukativnog karaktera. Pre upotrebe lekovitog bilja konsultujte se sa lekarom.