U svetu lekovitog bilja, kičica (Centaurium erythraea) zauzima posebno mesto zahvaljujući svojoj izuzetnoj gorkoći i širokom spektru zdravstvenih benefita. Ova nežna, ali izdržljiva biljka, poznata i pod nazivima gorki slez ili stogodišnja trava, vekovima je dragocen resurs u narodnoj medicini, cenjena zbog svojih digestivnih, tonizirajućih i blago antiseptičnih svojstava.
1. Uvod i istorijski značaj
Kičica je bila poznata još u antičko doba. Njen latinski naziv Centaurium potiče od mitološkog kentaura Hirona, koji je, prema legendi, koristio ovu biljku da izleči rane. Pored toga, u srednjem veku, kičica je smatrana za moćan talisman protiv zlih duhova i korišćena je u različitim obredima. Takođe, poznata je pod različitim imenima širom sveta: u Engleskoj kao common centaury ili feverwort, u Nemačkoj Echtes Tausendgüldenkraut, u Francuskoj petite centaurée, a u Rusiji золототысячник (zolototysyachnik). Zahvaljujući tome, njen značaj je prepoznat u raznim kulturama i tradicijama lečenja.
2. Botanički opis
Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice Gentianaceae (sirištara). Naraste do visine od 10 do 50 cm. Na taj način, njenom nadzemnom delu prethodi rozeta prizemnih, celivih, jajastih listova. Iz ove rozete izbija uspravna, gola, četvorobridna stabljika, koja se grana u gornjem delu. Listovi na stabljici su nasuprotni, sedeći i celog oboda.
Cvetovi su joj izrazito lepi i upadljivi, sitni, ružičaste do svetlocrvene boje, sakupijeni u gust cvat – vršni grozd. Svaki cvet ima pet spojenih latica koje formiraju cev i pet čašičnih listića. Cveta od juna do septembra, što je idealno vreme za njeno sakupljanje. Koren joj je vrtačkast, tanak i lako se čupa iz zemlje, što olakšava berbu cele biljke.
3. Rasprostranjenost i stanište
Ova biljka je široko rasprostranjena u Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi. U Srbiji je česta na livadama, pašnjacima, ivicama šuma i sunčanim padinama. Voli suva do sveža, često peskovita ili kamenita tla, bogata krečnjakom. Takođe, može se naći na neobradenim površinama i pored puteva. Optimalno raste na sunčanim mestima, a podnosi i blagu polusenu. Zahvaljujući tome, njeno pronalaženje u prirodi nije preterano teško.
4. Lekoviti delovi i sakupljanje
Kao lekoviti deo koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Herba Centaurii). Ponekad se, u tradicionalnoj medicini, koristi i koren. Berba se vrši na početku cvetanja, obično u junu i julu, seckanjem cele nadzemne biljke 5-10 cm iznad zemlje. Kako bi se očuvali aktivni sastojci, kičica se suši na prirodan način, na senovitom i prozračnom mestu, razastrta u tankom sloju. Nakon sušenja, skladišti se u platnenim vrećicama ili zatvorenim staklenim posudama, na suvom i mračnom mestu.
5. Hemijski sastav
Lekovito dejstvo kičice proizilazi iz bogate smeše sekundarnih metabolita. Glavne aktívne supstance uključuju:
- Gorki glikozidi (sekiridoidi): Sveritamarin, sverozid, gentiopikrozid – odgovorni za karakterističnu gorkoću i stimulativni efekat na varenje.
- Flavonoidi: Apigenin, luteolin, swertisin – sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima.
- Ksantoni: Gentizin, izogentizin – koji doprinose antimikrobnom dejstvu.
- Trimerične kiseline: Centaureid – jedinstvena supstanca za ovu biljku.
- Ostalo: Tanini, fenolne kiseline, mali procenat etarskog ulja i šećeri.
6. Farmakološko dejstvo
Naučno je potvrđeno da kičica poseduje višestruka farmakološka dejstva. Prvenstveno deluje kao amarum – gorko sredstvo. Gorki glikozidi stimulišu receptore na jeziku, što refleksno povećava lučenje želučanog soka, pomažući na taj način boljem varenju i podstičući apetit. Pored toga, pokazuje holeretičko dejstvo, odnosno podstiče lučenje žuči iz jetre, čime se olakšava metabolizam masti.
Takođe, biljka ima blago antiseptična i protivupalna svojstva, zahvaljujući flavonoidima i ksantonima. Pored toga, deluje i kao blagi diuretik, podstičući izlučivanje urina. Neka istraživanja ukazuju na moguće hipoglikemijsko dejstvo (snižavanje šećera u krvi) i antiparazitsko dejstvo, mada su potrebna dalja istraživanja u ovim oblastima.
7. Tradicionalna upotreba
U narodnoj medicini, kičica se koristila za širok spektar tegoba. Glavna primena bila je za sve vrste poremećaja varenja: slab apetit, sporo varenje, nadimanje, grčeve u stomaku i osećaj punoće. Korišćena je i kao sredstvo za „čišćenje krvi“, kod kožnih problema poput akni, ekcema i furunkuloze. Pored toga, koristila se za smanjenje groznice (odatle i engleski naziv feverwort), za jačanje organizma u oporavku i čak za tretiranje ankilostomijaze (parazitska infekcija creva). Često je bila sastavni deo mešavina za čajeve za regulaciju metabolizma.
8. Način pripreme i upotrebe
Najčešći način upotrebe kičice je u obliku čaja (infuza). Zahvaljujući svojoj intenzivnoj gorkoći, obično se kombinuje sa drugim, aromatičnijim biljkama.
Osnovni čaj od kičice:
Jednu kašičicu sušene nadzemne biljke (oko 1.5-2 grama) preliti sa 2.5 dl ključale vode. Poklopiti i pustiti da odstoji 10-15 minuta. Zatim, proceđujemo. Pije se toplo, polako, 2-3 puta dnevno, pojedinačno, 15-30 minuta pre obroka za podsticanje apetita i varenja. Zbog gorkog ukusa, ne preporučuje se zasladivanje, jer šećer može umanjiti dejstvo.
Tinktura:
Za pripremu tinkture, sušenu biljku potopiti u 62% alkohol (npr. votku ili prepečenicu) u odnosu 1:5 (jedan deo biljke na pet delova tečnosti). Ostaviti na toplom i tamnom mestu 2-3 nedeĺje, uz povremno mućkanje. Nakon toga, filtrirati. Uzima se 15-30 kapi, razblaženih u malo vode, 2-3 puta dnevno pre jela.
Za spoljašnju upotrebu (ispranja, obloge) priprema se jači čaj od dve kašičice na 2 dl vode. Ovakav odvar može se koristiti za ispiranje kože kod upala ili začišćenje manjih povreda.
9. Upotreba u kozmetici i farmaciji
U savremenoj kozmetici, ekstrakti kičice se sve češće uvode u preparate za negu kože, posebno za problematičnu i masnu kožu. Zahvaljujući svojim antiseptičnim, protivupalnim i blago adstringentnim svojstvima (zahvaljujući taninima), pomaže u smanjenju sebuma, upala i infekcija poput akni. Takođe, njena antioksidativna svojstva štite kožu od slobodnih radikala. Nalazi se u tonizirajućim losionima, gelovima za čišćenje, kremama i maskama.
U farmaceutskoj industriji, kičica se koristi kao sastojak u raznim želučanim čajevima, biljnim tonizirajućim kapi i digestivnim preparatima. Često je kombinuje sa drugim gorkim biljkama (poput pelina, divljeg kumina) ili aromatičnim biljem (nana, anis) za poboljšanje ukusa i sinergističko dejstvo. Na taj način, njena uloga u podsticanju apetita i varenja ostala je ključna i u savremenim fitofarmaceuticima.
10. Kontraindikacije i mere opreza
Iako je kičica generalno bezbedna biljka, postoje određena ograničenja i mere opreza u njenoj upotrebi:
- Preosetljivost ili alergija na biljke iz porodice Gentianaceae.
- Preporučuje se izbegavanje tokom trudnoće i dojenja zbog nedostatna podataka o potpunoj bezbednosti.
- Ne koristiti kod peptičkog ulkusa (čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu) u akutnoj fazi, jer pojačano lučenje želučane kiseline može pogoršati stanje.
- Osobe sa ozbiljnim jetrenim oboljenjima ili opstrukcijom žučnih puteva treba da se konsultuju sa lekarom pre upotrebe.
- Zbog mogućeg hipoglikemijskog efekta, dijabetičari treba da prate nivo šećera u krvi.
- Ne preporučuje se dugotrajna, kontinuirana upotreba (duže od 4-6 nedeĺja) bez pauze.
11. Zanimljivosti
Pored svoje medicinske vrednosti, kičica je okružena zanimljivim folklorom. U nekim delovima Evrope, verovalo se da osoba koja nosi kičicu pri sebi ne može biti začarana. Takođe, smatralo se da ako je berete, morate da platite vilama tako što ćete u zemlju ostaviti novčić ili nešto drugo vredno – inače, biljka će izgubiti svoju lekovitu moć. Njen drugi narodni naziv, „stogodišnja trava“, aludira na verovanje da može produžiti život ili dati snagu starim ljudima.
12. Zaključak
Kičica (Centaurium erythraea) je primer klasične lekovite biljke čija je upotreba opravdana kako tradicijom, tako i savremenim naučnim saznanjima. Njeno primarno dejstvo na digestivni sistem čini je neprocenjivim pomoćnikom kod gubitka apetita i slabog varenja, dok njeni antiseptični i protivupalni potencijali otvaraju vrata za širu upotrebu u dermatologiji i kozmetici. Kao i kod svih biljnih pripravaka, ključ uspeha leži u umerenoj i informisanoj upotrebi, uz poštovanje kontraindikacija. Istražite više o biljnim čajevima ili principima fitoterapije na našem sajtu.
© 2025 Tribulus Herba | Sve informacije su edukativnog karaktera. Pre upotrebe lekovitog bilja, konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom.