Pirevina (Agropyron repens) – Lekoviti korov za zdravlje bubrega i organizma

U carstvu lekovitog bilja, pirevina predstavlja fascinantan paradoks: uporni korov za vrtlare, ali i blagotvorni lek za fitoterapeute. Ova skromna trava, čiji se živahan rizom širi pod zemljom, stoljećima se ceni u narodnoj medicini širom svijeta zbog svojih izuzetnih diuretskih i čistećih svojstava.

Pirevina (Agropyron repens) raste u prirodi, pokazujući svoje karakteristične dugačke listove i cvasti

Uvod i istorijski značaj

Pirevina je pratilac čovečanstva od davnina, često spominjana u antičkim spisima. Dioskorid, starogrčki lekar, preporučivao je njen koren za lečenje opstrukcije urina. U srednjem veku, koristila se ne samo kao lek, već i kao sirovina za pletenje korpi i kao stočna hrana. Zanimljivo je da su je germanska plemena smatrala svetom biljkom. Pored toga, u narodnoj medicini Srbije i regiona, pirevina je dugo bila omiljeno sredstvo za „ispiranje bubrega“ i čišćenje krvi.

U drugim zemljama poznata je pod različitim nazivima: Quackgrass ili Couch Grass na engleskom, пырей ползучий na ruskom, Quecke na nemačkom i Chiendent na francuskom. Njena sposobnost brzog širenja i opstanka odražava se i u narodnim imenima kao što su „žilavac“ ili „beli korov“.

Botanički opis

Agropyron repens je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice trava (Poaceae). Zahvaljujući tome, poseduje tipične karakteristike svoje porodice. Biljka naraste od 50 do 120 cm u visinu. Ima uspravnu, šuplju i golu stabiljku.

Listovi su naizmenični, linearni, s izraženim paralelnim nervaturama. Na dodir su grubi, a na donjoj strani su svilenkasto sjajni. Cvat je klas, dugačak 5 do 15 cm, sačinjen od spljoštenih, eliptičnih klasova koji sadrže 4-7 cvetova. Cvetovi su neugledni, zelene do ljubičaste boje, a cvetanje se dešava od juna do avgusta.

Međutim, najznačajniji deo biljke je pod zemljom. Rizom (podanka) je dug, razgranat, žućkasto-bele boje i izuzetno žilav. Upravo ovaj podzemni stabiljni sistem omogućava pirevini da se brzo širi i preživi u teškim uslovima, a takođe je i glavni lekoviti deo biljke.

Rasprostranjenost i stanište

Pirevina je kosmopolitska biljka, rasprostranjena širom Evrope, Azije, Severne Afrike i Severne Amerike. U Srbiji je vrlo česta na livadama, pašnjacima, ivicama šuma, ali i kao nepoželjni gost u vrtovima i njivama.

Nije zahtevna u pogledu staništa. Može da raste na raznim tipovima zemljišta, iako preferira humusna, dublja i propusna tla. Takođe, dobro podnosi sušu i hladnoću. Često je pionirska vrsta na zapuštenim parcelama i pored puteva. Zahvaljujući tome, njeno sakupljanje obično nije teško, ali je važno birati čista mesta, daleko od saobraćajnica i poljoprivrednih površina tretiranih hemikalijama.

Lekoviti delovi i sakupljanje

Kao lekoviti deo koriste se isključivo rizomi (podanke) pirevine. Oni sadrže koncentraciju aktivnih materija. Sakupljanje se vrši u proleće (mart-april) pre cvetanja ili u jesen (septembar-oktobar), kada se akumulirani sastojci povlače u podzemne delove.

Sušeni rizomi (korenje) pirevine na drvenoj podlozi, pripremljeni za pravljenje čaja

Nakon vadjenja, rizome treba temeljno oprati od zemlje pod tekućom vodom, a zatim iseći na manje komade. Sušenje se vrši na prirodan način, u senci i na dobro provetrenom mestu, ili u sušari na temperaturi do 40°C. Dobro osušen koren je krt, bež do svetložute boje i slabog mirisa. Čuva se u platnenim vrećicama ili staklenim posudama, na suvom i tamnom mestu.

Hemijski sastav

Lekovita svojstva pirevine proizilaze iz bogatog i kompleksnog hemijskog sastava njenog rizoma. Među najvažnije aktivne supstance spadaju:

Polisaharidi (triticin, inulin, fruktani): Imaju diuretsko dejstvo i podstiču razvoj korisne crevne mikroflore.
Saponini: Doprinose izlučivanju tečnosti i imaju blago antiinflamatorno dejstvo.
Flavonoidi (uglavnom aglipirin): Jačaju kapilare, deluju antioksidativno i diuretski.
Silikatna kiselina: Pomaže u regeneraciji vezivnog tkiva i jača otpornost organizma.
Polifenolne kiseline, soli kalijuma, magnezijuma i druge mineralne soli: Doprinose elektrolitskoj ravnoteži i ukupnom detoksikacionom procesu.
Mala količina etarskog ulja.

Farmakološko dejstvo

Naučna istraživanja potvrdila su mnoga tradicionalna verovanja o lekovitosti pirevine. Njeno primarno dejstvo je diuretsko (mokrenje). Zahvaljujući kombinaciji polisaharida, soli kalijuma i saponina, pirevina deluje blago, ali efikasno na povećanje produkcije urina, bez narušavanja ravnoteže elektrolita, za razliku od sintetičkih diuretika.

Takođe, pokazuje antiinflamatorno dejstvo, posebno na urinarni trakt, što je čini korisnom u terapiji cistitisa i uretritisa. Blago antiseptičko dejstvo doprinosi borbi protiv infekcija. Pored toga, sadržaj sluzi i polisaharida daje joj i blago zaštitno (demulcentno) dejstvo na sluzokožu. Zbog ovih svojstava, pirevina se često uključuje u fitoterapijske pripravke za čišćenje organizma i podršku funkciji bubrega.

Tradicionalna upotreba

U narodnoj medicini Balkana, čaj od pirevine je bio osnovno sredstvo za „čišćenje krvi“ u proleće i jesen. Koristio se za lečenje opstrukcije i infekcija urinarnog trakta, kod kamenca i peska u bubrezima, a takođe i za ublažavanje reumatskih bolova i gihta, za koje se verovalo da su povezani sa nakupljanjem štetnih materija u organizmu.

Na spoljašnju upotrebu, odvar od korena se koristio za kupanje kod različitih kožnih problema – od ekcema i furunkuloze do rana – zbog svog blagog antiseptičkog i zarastajućeg dejstva. Pored toga, u nekim regionima, mladi izdanci su se koristili kao dodatek salatama kao izvor vitamina.

Način pripreme i upotrebe

Najčešći i najjednostavniji način upotrebe pirevine je u obliku čaja ili odvara.

Šolja toplog čaja od pirevine, svetložute boje, pored svežih i sušenih rizoma biljke

Čaj (infuz) od pirevine: Dve kašičice sitno iseckanog korena prelije se sa 200 ml hladne vode (hladni ekstrakt) i ostavi 12 sati. Posle filtriranja, ostatak se ponovo puni čašom ključale vode. Posle 10 minuta, dva ekstrakta se pomešaju. Ovo je doza za jedan dan.

Odar od pirevine (jače dejstvo): Dve kašike suvog korena (oko 5 g) sipati u 500 ml hladne vode. Doneti do ključanja, kuvati na tihoj vatri 5-10 minuta. Skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji još 10 minuta pod poklopcem. Procediti. Pije se po šolja tokom dana, ukupno ne više od 1-1,5 litara odvara dnevno. Terapija traje 2-4 nedeljе, nakon čega je potrebno napraviti pauzu.

Za spoljašnju upotrebu priprema se jači odvar za obloge ili kupke.

Upotreba u kozmetici i farmaciji

U savremenoj kozmetici, ekstrakti pirevine se cene zbog prisustva silikatne kiseline i minerala koji doprinose jačanju i elastičnosti kože, noktiju i kose. Često se uključuju u preparate za negu masne i problematične kože, jer deluju blago adstringentno i antiseptički. U preparatima za kosu, stimulišu cirkulaciju u folikulima i daju sjaj.

U farmaceutskoj industriji, pirevina se koristi kao sirovina za dobijanje diuretskih i urinarnih antiseptika u obliku tečnih ekstrakata, suhih ekstrakata za kapsule ili kao sastojak u gotovim čajevima za bubrege. Često se kombinuje sa drugim biljkama poput breze, koprive ili zova radi sinergističkog efekta.

Kontraindikacije i mere opreza

Iako je pirevina generalno bezopasna biljka pri umerenoj upotrebi, postoje određena ograničenja. Ne preporučuje se za dugotrajnu upotrebu bez nadzora (duže od 4-6 nedeljа).

Treba biti oprezan kod osoba sa poznatom preosetljivošću (alergijom) na biljke iz porodice trava (Poaceae).
Zbog mogućeg uticaja na nivo šećera u krvi, dijabetičari bi trebalo da prate svoje vrednosti tokom korišćenja.
Nema dovoljno podataka o bezbednosti tokom trudnoće i dojenja, pa se upotreba u tim periodima ne savetuje.
Uvek je pametno konzultovati ljekara ili farmaceuta pre početka bilo koje fitoterapije, naročito ako se uzimaju drugi lekovi.

Zanimljivosti

Latinski naziv Agropyron potiče od grčkih reči agros (polje) i pyros (pšenica), što otprilike znači „poljska pšenica“, ukazujući na njenu sličnost sa žitaricama. Na taj način, njen botanički identitet već nagoveštava vezu sa poljoprivredom.

Pirevina je bila jedna od prvih biljaka koje su američki kolonisti doneli sa sobom iz Evrope, verujući da će im služiti kao brzo rastuća hrana za stoku. Međutim, brzo se nekontrolisano proširila i postala invazivna vrsta.

U nekim kulturama, rizom pirevine se žvakao radi ublažavanja žedji na dugim putovanjima. U irskoj narodnoj medicini, čaj od pirevine se davao i bebama koje su imale problema sa želucem.

Zaključak

Pirevina (Agropyron repens) je izvanredan primer kako priroda često skriva najveće lekove u najskromnijim i najupornijim oblicima života. Od nepoželjnog korova do cenjenog fitoterapijskog sredstva, njen put govori o dubokoj vezi između čoveka i biljnog carstva. U savremenoj fitoterapiji, njen značaj je potvrđen, a ona ostaje pouzdan, blag i efikasan pomoćnik za održavanje zdravlja urinarnog sistema i pomoć u prirodnom procesu čišćenja organizma. Kao i uvek, kĺjuč je u umerenoj, svesnoj i informisanoj upotrebi.

Za istraživanje drugih lekovitih vrsta, posetite našu kategoriju sve biljke.